Pika Točka Tačka

Андреј Гаврилов је рођен 1955. године у Москви, у уметничкој породици. Његов отац Владимир Гаврилов био је познати сликар, а мајка, његов први учитељ музике, ученица Хајнриха Нојхауса. Завршио је Централну музичку школу у Москви 1973. код Татјане Кестнер. Исте године се уписао на Московски конзерваторијум, где је студирао код Лева Наумова.

Са осамнаест година, Андреј Гаврилов је освојио прву награду на Међународном такмичењу Чајковски 1974. године. Исте године, дебитовао је са великим успехом на међународној сцени на Салцбуршком фестивалу, где је наступио уместо Свјатослава Рихтера. Од тада гради успешну међународну каријеру наступајући са водећим светским оркестрима.

Андреј Гаврилов је остварио свој лондонски деби у Ројал фестивал холу 1976. са Павом Берглундом и Борнмутским симфонијским оркестром. Године 1978, наступао је са Берлинском филхармонијом у оквиру велике европске турнеје која је обухватала 30 концерата, а до 1980. већ је наступао у свим значајним светским културним центрима.

Након паузе из политичких разлога, реситали у Барбикан центру и Ројал фестивал холу 1984. означили су његов тријумфалан повратак на концертне сцене у Великој Британији. Захваљујући дозволи Михаила Горбачова, постао је први совјетски уметник који није морао да затражи политички азил како би боравио на Западу.

После свог првог наступа у Карнеги холу 1985. године, музички критичар Њујорк тајмса Донал Хенахан назвао га је врхунским уметником. Од тада је наступао са оркестрима Њујорка, Лос Анђелеса, Детроита, Кливленда, Чикага, Филаделфије, Монтреала, Торонта, Лондона, Беча, Париза, Берлина, Минхена, Амстердама, Токија, Москве, Санкт Петербурга и бројним другим оркестрима, са диригентима као што су Абадо, Хаитинк, Мути, Озава, Светланов, Тенштет, Ретл, Невил Маринер и многи други.

У периоду од 1976. до 1990, Андреј Гаврилов је као ексклузивни уметник куће ЕМИ освојио више међународних признања, укључујући и награду часописа Грамофон 1979. године, награду Немачке дискографске критике 1981,Међународнувелику награду за дискографију Академије Шарл Кро 1985. и 1986. и Награду међународне дискографске критике 1985. године. Добитник је и награде Музичке академије Киђана 1989. (жири састављен од музичких критичара прогласио га је најбољим светским пијанистом), као и медаље Човек године, Златне повеље за достигнућа и Награде за животно дело, које додељује Амерички биографски институт за допринос друштву. Гаврилов је 1998. био међу пијанистима који су увршћени у Филипсову колекцију Велики пијанисти 20. века.

У октобру 1990, потписао је ексклузивни уговор са дискографском кућом Дојче грамофон. Снимци дела Шопена, Прокофјева, Шуберта Баха и Грига добили су одличне оцене критичара и публике.

Од 1994. до 2001. године, Андреј Гаврилов је направио седмогодишњу  паузу, током које готово уопште није наступао. Проучавао је филозофију и религију трагајући за новим идејама и новим приступом музици.

Извођењем четири клавирска концерта за једно вече на Московском конзерваторијуму 2001. године, тријумфално се вратио у Русију после шеснаест година. Од тада све чешће наступа широм света са великим успехом. Године 2008, поново је наступао у Сједињеним Државама. Током 2009, био је на светској турнеји, која је обухватала и изузетно успешну четворомесечну турнеју по целој Русији. Фебруара 2010, позван је, после четрнаест година, да одржи четири узастопна концерта у Златној дворани Бечке филхармоније. Критичари су те концерте изузетно добро оценили. По први пут од 1993, Андреј Гаврилов планира снимање бројних компакт-дискова и ДВД-ја са делима Баха, Шопена, Листа, Шумана и других.

Његови будући ангажмани укључују бројне наступе широм света.