Дмитриј Китајенко
Рођен је у Лењинграду, где је и студирао у музичкој школи Глинка и на конзерваторијуму Римски-Корсаков. Студије је наставио код Леа Гинзбурга у Москви, и у диригентским класама Ханса Сваровског и Карла Остерајхера у Бечу. Године 1969. победио је на првом међународном диригентском такмичењу Хеберт фон Карајан у Берлину и, са само 29 година, постао први диригент театра Станиславски у Москви. Почетком седамдесетих успешно је дириговао бројним операма у Москви, Бечу, Минхену и Бриселу.
Године 1976. постао је први диригент Московске филхармоније и у наредних 14 година је претворио у један од водећих светских оркестара гостујући у највећим музичким центрима Европе, САД-а и Јапана.
На Запад се преселио 1990. године и преузео место првог диригента Симфонијског оркестра Хесенског радија из Франкфурта, а затим и Бергенске филхармоније, као и место првог госта диригента Симфонијског оркестра Данског радија. Гостовао је у оркестрима, као што су Роyал Цонцертгебоуњ Орцхестра из Аместердама, Лондонски симфонијски оркестар, Оркестар Баварског радија, Минхенска филхармонија, Оркестар св. Цецилије из Рима, Филхармонијски оркестар Скале и многи други амерички оркестри. Сарађивао је са најбољим младим уметницима и највећим светским солистима.
Снимао је бројна издања симфонијских остварења Скрјабина, Рахмањинова, Стравинског, Римског-Корсакова, Прокофјева и Шостаковича са Московском и Бергенском филхармонијом, Симфонијским оркестром Франкфуртског радија и Данског радија, оркестром Гüрзеницх из Келна. Снимао је и дела Шопена, Грига, Р. Штрауса и З. Вагнера. Симфонијом Манфред је започео интегрални снимак свих симфонија Чајковског са келнским оркестром Гüрзеницх, за дискографску кућу ОехмсЦлассицс.
У марту 2009. године је наследио Гüнтера Њанда на месту почасног диригента оркестра Гüрзеницх.
Три националне филхармоније - Словеначка, Загребачка и Београдска, у сезони 2010/11 започињу реализацију регионалног пројекта под називом Тачка-Точка-Пика.




